Slovački đaci uče o manjinama

Vest sa B92. Pravo je vreme da se ovako nesto uvede i kod nas! Kada bi se sprovelo istrazivanje kod nas, koliko bi djaka reklo nesto negativno o Albancima? Romima? muslimanima?

Slovački đaci uče o manjinama
21. avgust 2008. | 11:32 | Izvor: Beta

Bratislava -- Slovački osnovci dobijaju novi predmet - multikulturno vaspitanje - koji treba da ih uči toleranciji prema manjinama.

Oni od nove školske godine treba da uče da budu tolerantni prema manjinama, a pre svega najvećim - mađarskoj i romskoj, kao i muslimanima. Obimna studija među đacima završnih razreda slovačkih osnovnih škola, koja prati uvođenje novog predmeta, donela je poražavajuće rezultate - da malim Slovacima smetaju manjine, i to najviše one koje pored njih žive stolećima.

Najomraženije manjine za slovačke osnovce su Mađari, Romi i muslimani, dok su znatno tolerantniji prema novim manjinama koje se formiraju imigracijom u Slovačku.

Čak 63 odsto slovačkih osnovaca nateralo bi Mađare da na javnim mestima govore isključivo slovački jezik, a svoj maternji ostave za komunikaciju između četiri zida svoje kuće, pokazala je studija Fondacije otvorenog društva.

Na pitanje šta im prvo padne na pamet kada se pomene Mađar, deca su najčešće citirala skandalozne izjave lidera slovačkih nacionalista Jana Slote da su "Mađari došli na konjićima da okupiraju Slovačku" ili "Mađare za Dunav".

"Mađari su u negativnom doživljavanju prestigli Rome, na koje se gleda negativno od početka 90-ih godina prošlog veka. Žao mi je, a još više mi je žao što deca počinju da koriste rečnik političara", kazao je za list "SME" jedan od autora studije Vladimir Rafael.

Lekcije multikulturnog vaspitanja slovački osnovci dobijaće na časovima raznih predmeta, pre svega istorije, gde će glavna pažnja biti posvećena suživotu raznih naroda, ali i na časovima biologije, etike, poznavanja društva i slovačkog jezika.

Ruske okupacione snage i dalje u Gruziji

Ruske okupacione snage ni danas se nisu povukle iz Gruzije. Rusija nastavlja da krši potpisano primirje a slobodan svet očekuje oštriju reakciju NATO i EU. Najmanje što demokratske zemlje mogu da urade jeste da prekinu sve odnose, kako političke tako i ekonomske sa ruskim imperijalistima. Potrebno je da Gruzija što hitnije uđe u NATO, kako bi njena demokratija mogla da bude zaštićena od ruskih okupatora.

Najnovija vest sa VOA:
Ministri inostranih poslova NATO-a saopštili su nakon sastanka u Briselu da ozbiljno razmatraju posljedice ruskih akcija u Gruziji i da su saglasni da su redovni kontakti sa Rusijom nemogući dok se ruske trupe ne povuku.

Generalni sekretar Zapadnog vojnog saveza Jap de Hop Shefer kazao je da su se ministri saglasili da NATO ne može sarađivati sa Rusijom na uobičajan način, dok njene trupe ne napuste gruzijsku teritoriju.

Takođe je dodao da je dogovoreno da se uspostavi komisija NATO-Gruzija, kako bi se produbili odnosi sa tom kavkaskom zemljom. Američki državni sekretar Kondoliza Rajs kazala je da je današnjim sastankom iskazana podrška zapadne vojne alijanse demokratiji i teritorijalnom integritetu Gruzije.

Rajsova je istakla da neće biti novih podjela Evrope i da su Gruzija i Ukrajina i dalje mogući kandidati za članstvo u NATO-u. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u međuvremenu je optužio NATO da je pristrasan i da se zalaže za očuvanje, kako je naveo, gruzijskog kriminalnog režima.

Lavrov je kazao da se ruske trupe mogu povući za tri ili četiri dana, u zavisnosti od brzine povratka gruzijskih snaga u svoje baze. Rusija je najavila i da se povlači iz predstojećih vježbi u Baltičkom moru,koje organizuje sjevernoatlantska organizacija, kao i da otkazuje najavljenu posjetu američke fregate ruskoj luci Vladivostok.

Radikali posetili Legiju (medju svojima)

20. avgust 2008. | 01:15 | Izvor: Blic
Beograd -- Funkcioneri SRS Vjerica Radeta i Petar Jojić posetili su pre nekoliko nedelja Milorada Ulemeka Legiju u Centralnom zatvoru, piše Blic.

Prema saznanjima "Blica" od izvora u vrhu policije, radikali su dobili pozvolu da posete Legiju da bi se s njim dogovorili o odbrani Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom.

Sagovornik "Blica" rekao je da ne zna da li Šešelj želi Ulemeka kao svedoka ili su mu potrebni podaci iz ratnog perioda 1991-1995. godine koje bi mogao da dobije od nekadašnjeg komadanta "crvenih beretki".

Dozvolu za posetu Ulemeku, koji je prvostepenom presudom osuđen na 40 godina zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, dalo je sudsko veće Specijalnog suda, piše "Blic".

Vojvoda dr Šešelj i radikali analiziraju izbore

Kako li su tek reagovali nakon deratizacije vojvodine? Samoubistvo? :)

Govor Čedomira Jovanovića prilikom dočeka rezultata

Hvala vam! Zapamtite ovu noć jer ćemo se tek radovati! Postojimo trideset meseci, takmičimo se sa strankama koje postoje dvadeset godina i koje iza sebe imaju podršku sistema koji se u suštini nije promenio dvesta godina.

Vodili smo najbolju kampanju! Nikada u proteklih mesec i po dana, kao ni od prvog dana osnivanja do danas, nismo mislili samo na LDP, zbog toga želim da vam kažem da imamo puno pravo na radovanje, jer je Srbija naparavila veliki korak ka onoj Srbiji o kojoj mi maštamo, ka onoj Srbiji koju želimo, ka onoj Srbiji za koju ćemo još puno toga morati da uradimo! Liberalno demokratska partija će razgovarati sa Demokratskom strankom, naravno i želim unapred da vam kažem, da ćemo biti najodlučnija prepreka povratku Srbije u prošlost kroz formiranje koalicije stranaka koje su se na ovim izborima sa pravom našle na gubitničkoj strani, tu mislim na Srpsku radikalnu stranku, na Demokratsku stranku Srbije, ali i na Ivicu Dačića.

Želim da vam kažem da nas tih 230.000 glasova obavezuje da ostanemo onakvi kakvi smo oduvek bili, beskompromisni oko sustine, što praktično znači sve ono što smo rekli u poslednjem danu izborne kampanje: da razgovorima sa Borisom Tadićem, da partnerstvu sa Demokratskom strankom, ali nikada parterstvo sa snagama koja bi od te koalicije napravila samo još jednu vladajuću koaliciju, a oduzeli Srbiji pravo na reforme i promene koje simboliše ona politika koja se u ovoj zemlji sprovodila od oktobra 2000. do 12. marta 2003. godine

Znam da je svako od vas dao sve , kako bi večeras bili korak bliže toj Srbiji i znam da svako od vas ima dovoljno snage i samopouzdanja na dugi put koji je pred nama. Mislim da dugujemo zahvalnost našem društvu, koje je kao i toliko puta do sada bilo mnogo ozbiljnije od stranaka koje navodno zastupaju društvene interese. Veliki uspeh evropskih snaga u našoj zemlji ne sme biti banalizovan kompromisima sa suštinom koja je danas Srbiji potrebna, pre svega u tom idejnom smislu.

Radujem se razgovorima sa Demokratskom strankom, nadam se da će do tih razgovora doći što pre, ne treba idealizovati naše političke prilike, one su daleko od dobrih, postoje ozbiljne političke nesuglasice i na onoj strani koja danas sebe smatra evropskom i zbog toga želim da vam ponovim da nas tih 230.000 glasova nas obavezuje na dalje insistiranje na zaokretu u kosovskoj politici, na suštinsku borbu protiv korupcije o kriminala, koja pre svega podrazumeva zaustavljanje štetne privatizacije NIS i potpisivanje energetskog sporazuma sa ruskom federacijom, danas evropske integracije obavezuju na ispunjavanje jasnih uslova i kriterijuma koji su obacezujući ako Srbija želi da bude u EU, tu mislimo na saradnju sa haškim Tribunalom, na hapšenje ratnih zločinaca, Karadžića, Mladića, Župljanina u Hadžića i naravno želim da vam kažem da nas obavezuje tranzicija...

Veliko hvala načim prijateljima u Briselu, veliko hvala za razumevanje i podršku bez koje ne bi bilo potpisa na SSP, veliko hvala našim prijateljima u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Sarajevu i Jelku Kacinu i Vesni Pusić i Željku Komšiću! Hvala hiljadama naših aktivista koji su dali sve od sebe u ovoj kampanji. Nismo prebrojali razbijene prozore, uništene štandove, napadnute ljude na ulicama, ali im obećavamo da ćemo se žestoko boriti i u parlamentu i izvan parlamenta, na svakom mestu na kojem se to od nas bude tražilo, na svakom mestu na kojem mi u Srbiji budemo potrebni.

Pažljivo smo slušali čitave večeri te izborne rezultate, oni su i na tom lokalnom nivou neverovatni, kao što su iznenađenje i na republičkom. U Čačku smo uzeli 9%! Hvala Čačanima na toj divnoj podršci! Beogradu smo ponudili najbolju listu sa najboljim kandidatom za gradonačelnicu!

Kada smo decembra 2000. ušli u republički parlament, našu politiku je podržavalo 6 posto, a DOS gotovo 70% birača. Hoću da vam kažem da je manje ili više, osam godina nakon tog decembra meseca Srbija u istom položaju i zato je odgovornost koja prati našu politiku mnogo veća od podrške koju smo dobili na ovim izborima. Mi sa 230.000 glasova krčimo put, govorimo o onome o čemu drugi uglavnom ćute i širimo naše ideje.

Treći izbori u godinu i po dana su pokazali da je LDP činjenica, koja se više ne može ignorisati. Drugi su iz izbora u izbore ulazili sa manjom podrškom, a većim koalicijama, a mi smo se opredeili ta drugačiji put: profilisanje stranke, programsku ozbiljnost, rad sa građanima. Predali smo 140 lista na lokalnim izborima uz gradske i pokrajinske i praktino smo zaokružili našu stranačku organizaciju i period do narednih izbora iskoristićemo kako bi LDP još sposobnije išao sa ambicijom da dalje afirmiše evropske vrednosti o kojima smo toliko puta do sada govorili. Dugujemo puno zahvalnosti ljudima koji su očuvali i deju LDP u političkom životu i dali joj novu snagu i doveli je na nove pozicije. I puno zahvalnosti doajenima demokratije, onima koji su iz nevladinog sektora toliko puta pomogli LDPu i zaštitili nas onda kada su svi uglavnom o našim problemima ćutali.

Četrdeset pštinskih odbora LDP je uništeno u februaru i martu mesecu! Iz tih ruševina mi danas izlazimo kao parlamentarna stranka koja ima 14 poslanika, kada se raspodele mandati unutar tih koalicija koje su napravljene, verovatno ćemo biti četvrta stranka u Skupštini, što je sjajan rezultat koji nas ohrabruje i koji mislim da je prava satisfakcija za Žarka, za Vesnu, za Vladana, za divne ljude koji su u nas uložili sve ono što su čitavog života stvarali. Mi ćemo odavde otići na našu proslavu, zato što mislimo da Srbija večeras ima razloga da slavi.

Od sutra ćemo opet dati sve od sebe da se ostvari ono o čemu smo pričali na početku ove kampanje: da u Srbiji ima mesta za samo jednu evropsku politiklu, koja će biti potpuna i dobiti smisao samo ukoliko joj se zajedno posvete sve evropske snage, bez onih uslovljavanja i kompromisa, koji su toliko puta do sada pravljeni, upavo na štetu te naše evropske budućnosti. Pretnja radikala nije nešto čemu poklanjamo ozbiljnu pažnju, baš naprotiv, snaga LDP-a donosi odgovor na svaku inicijativu koja ide u pravcu osporavanja izborne volje građana. Predsednik republike je u pravu kada kaže da je Srbija danas glasala za svoju evropsku budućnost, a oni koji misle da tu evropsku budućnost ugroze, neka unapred znaju na kakav će otpor naići, naići će na LDP, do sada nas nisu savladali, baš naprotiv, mi smo se razvijali. Još jedanput vam čestitam i hvala vam, ovi izbori su bili izraz propasti jedne politike!

Čekam Srbiju bez radikala

Gde je nestao antifašizam?

Tekst sa Radio Slobodna Evropa, autor je Želimir Bojović

U Srbiji je u petak obeležen 9. maj, Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom. Međutim, samo nekoliko događaja bilo je posvećeno značaju antišašizma u srbijanskoj istoriji. U trenucima kada nacionalizam uzima sve više maha stiče se utisak da antifašizam kao tema više nije važan ni građanima, ali ni političkoj i intelekturlanoj eliti.

Više od 60 godina od završetka Drugog svetkog rata, gotovo, da više niko u Srbiji ne tematizuje jedno od najvećih vrednosti tog doba, kao što je antifašistička borba, tadašnjih građana Jugoslavije. Nakon svog ovog vremena, neka od ključnih pitanja i danas stoje otvorena. Kakav je odnos građana prema antišašizmu? Zašto se njegova važnost tako uporno prećutkuje i ko je najodgovorniji za to prećutkivanja ili da li su građani i dalje žrtve pogrešno ili namerno interpretirane prošlosti iz perioda Drugog svetskog rata?

Istoričarka Branka Prpa, za RSE, kaže da je pitanje odnosa građana prema antifašizmu jedno od ključnih tema jer je nekadašnja Jugoslavija bila:
"Četvrta država saveznik antifašističke alijanse na globalnom nivou."

Predrag J. Marković, saradnik Instituta za savremenu istoriju, kaže za RSE da su za takav odnos prema antifašizmu, možda, najodgovorniji upravo oni koji su oblikovali političke tokove nakon Drugog svetkog rata. On naglašava da je oko milion i sto hiljada ljudi, sa prostora bivše Jugoslavije, poginulo tokom antifašističke borbe i da su gotovo polovina poginulih bili Srbi:

"Komunistički režim je kompromitovao antifašizam time što ga je izjednačio sa svojim revolucionarnim projektom i što je potpuno prisvojio oslobodilačku borbu u korist revolucije. Od jedne strašne, tragične i veličanstvene priče o borbi za slobodu je napravio jednu svečarsku jubilarnu priču o borbi za ideološke ciljeve. Kada je pao komunizam, kod mnogih ljudi je to izazvalo zabunu - sa tom ideologijom, koja je bila mitomanska, svečarska i preterana, izbacili su i autentični sadržaj antifašizma. Dakle, mi koji smo proporcijalno dali najveći doprinos antifašističkoj borbi na svetu, pogotovo partizani koji su imali najveću antifašističku vojsku na svetu, posle kineske, smo došli u situaciju da čitav antifašizam držimo kao nekakav komunistički projekat, a antifašizam je zapravo bio mnogo širi od režimske ideologije Titovog vremena."

Ipak, razloge za to upadljivo izbegavanje tematizacije i odnosa prema antifašiznu, Sonja Licht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, pronalazi u političkim i intelektualnim elitama, ali i u, kako kaže, opštoj konfuziji, koja je u Srbiji danas dominantna:

"Na žalost, dobar deo naše političke elite se 2008. godine zapravo ponovo identifikuje upravo sa onima koji su bili sa druge strane antifašističkog pokreta i borbe, koja je bila veličanstvena u Srbiji. Dakle, Srbija očigledno ima problem u toj konfuziji, zbog svih tih potresa kroz koje je prošla, da se identifikuje sa nečim na šta bi trebala da bude ponosna i šta bi trebala da štiti i brani, a to je njen doprinos antifašističkom pokretu - ne mislim samo na tri godine borbe. Iako je činjenica da je imala ogromne žrtve i da je dala nesrazmerno veliki doprinos antifašističkom pokretu, Srbija nije sposobna da se identifikuje sa time, nego se to potiskuje iz kolektivnog sećanja."

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE da u Srbiji ima sve više fašizma, ali i sve manje onih koji se protiv njega bore i da je to zbog toga što građani Srbije nisu ništa naučili iz svoje antifašističke borbe. Na pitanje zašto intelektualne i političke elite o tome danas uporno ćute, Dimitrijević odgovara:

"Zato što je to, na neki način, kontaminirano i mi smo pokušali da nađemo razloge tome. Jedno od omiljenih oružja ovde je, da se neko diskvalifikuje, da se on proglasi za komunistu, a pošto su komunisti toliko insistirali na svom antifašizmu i zloupotrebljavali ga vrlo lako je izjednačiti antifašistu sa komunistom. Tome doprinose i neki nekritički branitelji celog tog perioda tako da je to jedna prirodna reakcija. Drugo, postoje i neke prirodne sklonosti, kod nas očigledno ima političara koji ne vide nikakav problem sa Ljotićem ili Nedićem – to je neka vrsta restauracije koja, naravno, sleduje iz takvog shvatanja nacionalizma."

Sonja Licht naglašava da je za osnaživanje ideje antifašizma, kao jedne od temeljnjih evropskih vrednosti, nužno i suočavanje sa prošlošću koje ne bi obuhvatilo samo period raspada nekadašnje Jugoslavije već i sve faze Drugog svetkog rata, kao i period nakon toga:

"Činjenica da od '45. godine, pa na dalje, nismo imali jedno ozbiljno suočavanje sa prošlošću je očigledno doprinela ovoj konfuziji. To je onemogućilo ljude da kroz debatu dođu do neke svoje istine o tome šta se dešavalo na ovim prostorima. Baš zato što se nismo suočili sa tom prošlošću vrlo često smo žrtve zloupotreba i laži o tome šta se u ovoj zemlji događalo i događa i dan danas."